My weekly favorites (Sep 23-29)

Kako sam vikend provela u putu, ovaj post kasni za jedan dan, ali sumiranje prošle nedelje je ipak tu.

Film

Ove nedelje nisam baš imala puno vremena za čitanje knjiga i gledanje filmova i serija, ali sam se nešto setila filma koji sam gledala pre par meseci, tako da je to moja topla preporuka za ovu nedelju.
Film se zove "Neprocenjivo" (Hors de prix), a glavnu žensku ulogu tumači jedna od mojih omiljenih francuskih glumica Odri Totu (Audrey Tautou). Odri tumači lik mlade žene Iren koja je u neprestanoj potrazi za što bogatijim starijim muškarcima koji bi joj omogućili lagodan život. U toj potrazi upoznaje konobara Žana, ali kada shvata da on nije milioner kao što se predstavlja ostavlja ga. Žan je do ušiju zaljubljen u Iren, pa kreće za njom iako zna da ga ona iskorišćava dok ima i poslednju paru na svom skromnom računu. Ubrzo oboje ostaju bez para i Žan biva uvučen u Irenin svet.
Iako sama tematika deluje banalno, ovaj film predstavlja pravi dragulj francuske moderne kinematografije. Naizgled obična ljubavna priča uz puno preokreta, smeha i naravno prepoznatljivog francuskog duha dobija na težini. Verujem da će vas kraj kao i čitava poruka filma oduševiti baš kao što je mene. A osećaj nakon odgledanog filma - neprocenjiv, naravno.

Muzika

U francuskom stilu nastavljam i sa muzikom. Pre par nedelja naišla sam na ovu pesmu na internetu, a kako je ovo prva nedelja jeseni naziv se apsolutno uklapa. U pitanju je pesma "Uvelo lišće" (Les Feuilles Mortes) u izvođenju Iva Montana (Yves Montand).

Detalji

U ovu kategoriju mi uglavnom nekako idu nail art i nakit, ali ovog puta je u pitanju frizura. I to čuvena punđa sa krofnicom. Probala sam prvo verziju sa čarapom, pa sa nekom širom kumicom, sličnoj znojnici, a sada sam konačno uspela da pronađem i kupim krofnu. Ona izgleda nekako ovako:

A rezultati koji se postižu sa njom su sjajni. Frizura se napravi bukvalno za dva minuta, a moguće su i razne varijacije, od elegantne večernje varijante, pa do razbarušene ležerne verzije za svaki dan.
Verujem da je većina devojaka ovo već probala, jer sam ja čula tek skoro i prilično kasno za ovaj trend. Ukoliko još niste isprobale, a volite punđe i sakupljenu kosu ili jednostavno malu pomoć kada ne stignete da se isfenirate, ovo je idealna stvar.

Fotografija

Od skoro sam počela intenzivno da koristim Pinterest, tako da sam pronašla mali milion predivnih, inspirativnih fotografija.

Ova fotografija sa Pinteresta mi se posebno svidela. Ništa preterano popezno, a opet sasvim zanimljiv i drugačiji način viđenja Ajfelove kule, koja je već postala kliše u fotografiji.

Za prošlu nedelju imam još jednu sliku, ovoga puta moju, sa putovanja. Zajedničko za ovu i prethodnu je neobična perspektiva, što mi nekako postaje opsesija. Lovljenje drugačijih kadrova od onih koje fotka većina ljudi.
Sutra ću objaviti post i sa ostalim slikama iz Višegrada, Trebinja i Dubrovnika, a do tada vas ostavljam sa ovom jednom.

Matching Manicures - Ruffian

Nakon mog prvog MM pokušaja, koji možete pogledati ovde, evo ga i drugi. Ovoga puta sam zadovoljnija konačnim ishodom.

Tema ove nedelje bila je ruffian, što je svakako davalo mnogo veće mogućnosti za eksperimentisanje sa bojama. Ruffian je tehnika koju do sada nikada nisam probala, ali mogu reći da mi se jako svidela. Nekako deluje efektno i elegantno bez nekog specijalnog umeća. Bitno je samo da kao drugi lak izaberete neki sa debljom cetkicom. Meni su nekako svi lakovi iz Essence Color & Go kolekcije idealni za ovu tehniku. Imaju prilično široku, pljosnatu četkicu tako da je moguće iz samo jednog do dva poteza naneti savršen drugi sloj.

Kako imam samo nekoliko lakova iz ove kolekcije svela sam izbor na svega par kombinacija i na kraju se odlucila za ovu. Boje i nisu baš kontrastne, ali se meni sviđa ova šljokičasta primesa i nekako mi deluje dovoljno prefinjeno pa da ovakav manikir može poslužiti i za neku svečaniju priliku.

Lakovi koje sam koristila:

Golden Rose 208

Essence Color & Go 112 - Time for romance 

Golden Rose 201 

Ukoliko je neko zainteresovan da se priključi ovoj divnoj ideji, to može uraditi u ovoj facebook grupi.

A evo i ovonedeljnih manikira ostalih blogerki:
Art of Beauty
Lendoxia
World of Happy Nails
Head in the clouds
Nina's Nails

Makeup Ner(e)d

Fantazija

A little make up obsessed

Girl stuff

Nail crazy

Pretty Blog by Maja

Sanjin ŠminkeRaj
By Danijela

7 filmova za 7 dana

Za etf-ovce je fakultet počeo ove nedelje, tako da me zato nema redovno na blogu. Iako sam ja od onih (mnogobrojnih) studenata ovog fakulteta koji ne idu redovno na predavanja, khm, ili bolje, ne idu skoro nikada, tako da mi ostaje pored učenja dosta slobodnog vremena, ipak ne stižem sve ovih dana. Zato sam rešila da ovaj post bude napisan na osnovu moje već postojeće imdb liste, jer nažalost nemam dovoljno vremena za nešto inovativnije. Reč je o spisku mojih omiljenih citata i scena iz filmova. Lista je vremenom dopunjavana i vrlo je moguće da će u skorije vreme uslediti i drugi deo ovog posta. Filmovi su poređani nasumično, jer zaista ne mogu odlučiti koji od navedenih delova mi je draži. Ova lista takođe može poslužiti i kao spisak filmova za svaki dan jedne nedelju ukoliko ih još uvek niste pogledali.

1. It's the sense of touch. In any real city, you walk, you know? You brush past people, people bump into you. In L.A., nobody touches you. We're always behind this metal and glass. I think we miss that touch so much, that we crash each other, just so we can feel something. 

 Osećaj dodidara. U svakom pravom gradu, kada hodaš, ljudi se očešaju o tebe i sudarate se. U Los Anđelesu niko te ne dotiče. Stalno smo iza ovog metala i stakla. Mislim da nam taj dodir toliko nedostaje da nalećemo jedni na druge samo da bismo nešto osetili.

Ovo je citat iz jednog od mojih omiljenih filmova, "Fatalna nesreća" (Crash). Radnja ovog filma satkana je od sudbina više junaka. Međutim, jedna stvar je svima njima zajednička, a to je upravo gorenavedeni citat. U tim rečima sadržana je suština filma. One su glavni pokretači postupaka junaka. U savremenom svetu, dobu interneta i virtuelnih prijateljstava, ostajemo lišeni tog dodira sa ljudima. Panično pokušavamo da taj nedostatak nadomestimo na drugi način, često koristeći pogrešan pristup.
Ukoliko vas zanima, više o ovom filmu možete pročitati u jednom od mojih člana napisanih za Wannabe magazine. Ako još uvek niste pogledali ovaj trostruki Oskarovac, preporučujem vam da to uradite. Ovo je zaista jedan od retkih filmova koji ima sposobnost da izazove katarzu kod gledalaca.

2. Because I have a right to be heard. I have a voice!
    Zato što imam pravo da budem saslušan! Imam glas!

Još jedan Oskarovac na ovoj list, film "Kraljev govor"(The Kings Speech). Iako je tema filma istorijska, pa samim tim nema puno prostora za neke izmene u samom toku radnje ili kraja, ovo ostvarenje donosi snažnu poruku, pa mogu slobodno reći i jedno od najvažnijih pravila u životu. Svako ima pravo da bude saslušan, svi imamo glas, bez obzira da li smo kraljevi ili obični smrtnici. I nikada ne treba odustajati, jer se trud uvek isplati.
Zbog toga mi je gorenavedeni citat jedan od omiljenih, a završna scena, kada kralj uspeva da održi govor i samim tim pobedi mucanje i sve prepreke na koje je nailazio godinama, jedna od najupečatljivijih koje sam videla na filmskom platnu ikada.

3. Perhaps it is good to have a beautiful mind, but an even greater gift is to discover a beautiful heart.
Možda je dobro imati blistavi um, ali još veći dar je otkriti blistavo srce.

Ovo je citat iz jedne od scena filma "Blistavi um" (A beatuful mind) koja je nažalost izostavljena iz finalne verzije. Slično kao i u prethodnom filmu, nekako nalazim da je snaga volje glavnog junaka uspela da prevagne i pobedi halucinacije.
Iako bih mogla izdvojiti bar tri omiljene scene iz ovog filma, izabrala sam onu sa početka priče, kada Neš dobija inspiraciju za svoj ekvilibrijum koji će mu kasnije doneti Nobelovu nagradu.

4. The only person standing in your way is you.
    Jedina osoba koja ti stoji na putu si ti sama.

Film "Crni labud" (Black Swan) mi nije podjednako drag kao neki drugi sa ove liste, jer trilere volim da gledam samo radi razonode i uglavnom ne nose neku snažnu poruku, ali uvek postoje izuzeci. "Crni labud" je jedan od retkih koji mi se zaista svideo, jer pokazuje da u svakom od nas postoji Beli i Crni labud. Pri čemu Crni labud ne mora nužno biti zao, već predstavlja onu našu impulsivnu, nerazumnu i opuštenu stranu. I samo kombinacijom ova dva dela ličnosti možemo upotpuniti sebe. Takođe, kao što je rečeno, ne postoji veća prepreka u ostvarenju nečega od nas samih.

5. Love means never having to say you're sorry.
 U ljubavi se nikada ne mora reći da ti je žao.

"Ljubavna priča" (Love story) je možda tipičan ljubavni film sa tužnim krajem, ali ovaj citat mi i dalje deluje kao jedan od najlepših o ljubavi.

6. If theres any kind of magic in this world it must be in the attempt of understanding someone sharing something. I know, it's almost impossible to succeed but who cares really? The answer must be in the attempt.

Ako na svetu postoji bilo kakva magija ona je u tome da razumeš nekoga, da podeliš nešto. Znam, skoro je nemoguće uspeti, ali koga je briga? Odgovor mora biti u pokušaju.

Znam da sam već pisala o filmu "Pre svitanja" (Before Sunrise), ali on me je toliko oduševio da ga moram spomenuti i na ovoj listi. Post o ovom, kao i dva nastavka, možete pročitati ovde.

7. All cowardice comes from not loving or not loving well, which is the same thing.
Sav kukavičluk dolazi od nevoljenja ili lošeg voljenja što je isto.

Ernest Hemingvej je zaista dobro predstavljen u filmu "Ponoć u Parizu" (Midnight in Paris), a ovo je svakako jedna od najboljih scena.
Ukoliko još uvek niste pogledali ovaj film, a obožavate Pariz, trk na neki od sajtova sa torrentima i skinite ovo fenomenalno ostvarenje za koje sam sigurna da će vas oduševiti. "Ponoć u Parizu" je više od obične romantične komedije, više od nostalgičnog prikaza iz dvadesetih godina prošlog veka, ovo je film koji oslikava pravi duh Pariza vodeći vas kroz Monmartr, Latinsku četvrt, muzeje, pa sve do Versaja.

Koji je vaš omiljeni citat iz filma? Da li vam se sviđa neki od ovih koje sam navela?

My weekly favorites (Sep 16-22)

Postove ovog tipa sam zamislila da objavljujem na kraju svake nedelje kao neki spisak stvari koje su mi obeležile proteklih 7 dana. Nije ništa preterano inovativno, ali su mi uvek slični postovi bili zanimiljivi na drugim blogovima, pa sam rešila i sama da pokušam. Pa da krenemo sa nabrajanjem. :)

Knjige 

Ove nedelje sam počela da čitam dve, Teslinu autobiografiju "Moji izumi" i knjigu za koju moram priznati da već dugo stoji na mojoj polici, ali tek sada stiže na red, "Trinaesta priča" od Dajan Seterfild. Prvu sam izabrala, jer je nekako to moja struka, a Tesla veliki uzor svim savremenim inženjerima. Ujedno je i dobar uvod izložbi i poseti stogodišnjeg kabineta Elektrotehničkog fakulteta koji je ovih dana otvoren za javnost u sklopu manifestacije Dani evropske baštine. Ukoliko ste zainteresovani da pogledate kako funkcionišu neki od Teslinih patenata i možda saznate nešto novo o ovom geniju možete pročitati detalje o terminima poseta u ovom članku.

Film

Film koji mi je obeležio ovu nedelju, tačnije više njih je svakako trilogija o Džesiju i Selin. Više o ovim filmovima možete saznati u mom postu.

Serija

Jedna od mojih omiljenih serija je "Bones". Svaka epizoda ove serije je poseban slučaj koji antropološkinja, Temperans Brenan (Temperance Brennan), zajedno sa svojim timom i FBI agentom Silijem Butom (Seeley Booth) pokušava da reši. Serija uporedo prati i privatne živote članova tima što joj daje posebnu draž i dinamičnost. Sama činjenica da je ove jeseni počela sa emitovanje deveta sezona govori dovoljno o kvalitetu i postojanosti ove serije.
Kao verni obožavalac većinom sam redovno pratila dešavanja, ali postojalo je par epizoda osme sezone koje još uvek nisam bila odgledala. Ova nedelja odmora pre početka novih obaveza na fakultetu bila je pravo vreme za to.

Muzika

Ja sam od onih ljudi koji kad se uhvate jedne pesme puštaju je po trista puta na dan dok im ne dosadi. Ovih dana slušam:

"Joy"-Iron & Wine
"Boston"-Augustana
Predivnu pesma od Ket Blum (Kath Bloom) koju sam prvi put čula u filmu "Pre svitanja":

I jednu neizostavnu pesmu za početak jeseni:

Jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Detalji

Ove nedelje sam se priključila sjajnom timu blogerki koje svake sedmice izrađuju manikire na određenu temu. Moj prvi pokušaj možete pogledati ovde. Ukoliko ste ljubitelj lakova, eksperimentisanja sa istima i želite i sami da učestvujete u ovoj ideji priključite se ovom timu na facebook grupi.

Fotografija

S obzirom da nam večeras stiže jesen, izdvojila sam jednu "jesenju". Zapravo, fotografija je uslikana tokom mog letnjeg boravka u Parizu, ali sam zahvaljujući divnoj Photoshop akciji jednog člana deviantART-a uspela da postignem jesenji efekat.

Za kraj, želim vam svima uspešnu radnu nedelju koja je pred nama. Sutra je prvi dan jeseni, a za neke (mene) i početak fakultetskih, da ne kažem "školskih", obaveza. :D

Matching Manicures - Autumn

Kada sam na blogovima videla ovu ideju da se više devojaka organizuje, izabere temu za manikir i objavljuje postove nedeljom, zaista mi se dopala pa sam rešila da se priključim iskusnim blogerkama u njihovoj facebook grupi. Tema ove nedelje je bila jesen, što mi se jako svidelo, jer sam ionako želela da za početak nove fakultetske godine napravim nešto u tom fazonu.
I tako sam ja juče od ranog jutra počela da isprobavam. Prvobitna ideja je bila da napravim neki ombre manikir, ali to nažalost nije uspelo, jer sunđer nije bio odgovarajući, a i jesenje boje koje sam izabrala nisu došle do izražaja, pa ceo manikir uopšte nije zadovoljavao temu.
Posle još nekoliko pokušaja odlučila sam se da isprobam jednu od varijanti iz ovog posta devojke koja zaista ima divnih ideja na svom blogu. Kako nisam neki ekspert, nije baš ispalo savršeno, ali sam ipak rešila da ih postavim na blog.
Boje koje sam izabrala su braon, zlatna i bordo, jer su me nekako asocirale na jesen i uvelo lišće.

Kao što vidite na slikama, nije svaki nokat baš ispao najbolje, negde mi je ruka malo vrdnula, ali nadam se da će svaki naredni pokušaj biti sve bolji. Ipak je i jesen kriva:

Jesen je kriva, uvek me rasturi siva. - Đorđe Balačević

Lakovi koje sam koristila:

Gabrini Multivitamin 331

Gabrini Multivitamin 343

Gabrini Summer M114

Pogledajte i divne jesenje manikire koji su kreacije ostalih članica grupe:

World of Happy Nails

Head in The Clouds

Sanjin ŠminkeRaj

Makeup Ner(e)d

Nail Crazy

Lickanje

Pogledajte takođe i postove na temu French with a twist:

Art of Beauty

Tanya Minxy

Sasvim obična devojka

Moj prvi HDR pokušaj

Kao što sam pomenula u uvodnom postu, fotografija je moj glavni hobi.
Već nekih pet godina sam registrovana na sajtu deviantart gde možete pronaći izvanredne radove, ne samo fotografije već i digitalnu i manga umetnost, crteže, rukotvorine, literarne radove, itd. Radovi drugih članova su mi dugo služili kao izvor inspiracije, mada povremeno i sama doprinosim dA galeriji. Moje fotografije možete pogledati ovde.
Nedavno sam videla veliki broj HDR radova na deviantart-u, pa sam rešila da i sama isprobam ovu tehniku.

HDR (high-dynamic-range imaging) je skup tehnika u fotografiji i obradi slike koji omogućava prikaz većeg opsega osvetljenja nego klasične digitalne fotografije. Svrha HDR-a je verniji prikaz širokog opsega osvetljenja koji se nalazi u pojedinim scenama, na primer slabo osvetljenim slikama ili pri zalascima sunca.

Ok, to je definicija, a kako zaista izgleda proces "pravljenja" dobrih HDR fotografija? Postupak se sastoji iz dva dela, prvi je fotografisanje željenog objekta, a drugi obrada u posebnim programima.
U prvom delu potrebno je napraviti više fotografija željenog objekta, ali pri različitim dužinama ekspozicije. Napravili bismo, na primer, tri fotografije sa istog mesta. Pri tome je vrlo bitno da se fotoaparat ne pomera, pa je poželjno koristiti stativ ili neki čvrsti oslonac. Potrebno je da prva fotografija bude preeksponirana, druga normalna, a treća neeksponirana. Primer je prikazan na slikama ispod.

Drugi deo posla je spojiti ove tri fotografije u jednu. Postoje specijalni programi samo za izradu HDR fotografija, ali takođe možete koristiti bilo koju verziju Photoshop-a. Bitno je samo da dobro vladate lejerima u ovom programu i dobićete odličnu fotografiju. Finalna verzija Ajfelove kule iz gornjeg primera pikazana je na slici ispod.

HDR fotografija izgleda mnogo bolje od obične, zar ne?

Na internetu možete pronaći milion tutorijala i tekstova na ovu temu.
Međutim, kada sam se upuštala u prvi HDR poduhvat imala sam samo jednu fotografiju, a za ovaj klasičan postupak bile su potrebne tri. Slučajno sam pretražujući internet naišla na jedan vrlo koristan tutorijal u kome se govori kako napraviti HDR fotografiju od samo jednog snimka.
Ključ je obraditi tu jednu fotografiju u nekom od programa, tako da dobijemo tri-četiri fotografije sa različitim ekspozicijama. Ja sam za obradu koristila PhotoScape koji možete skinuti besplatno sa interneta. Ovaj program mi je jednostavno mnogo lakši za snalaženje i brzu obradu osvetljenja, kontrasta i dubine od Photoshop-a.
Ispod su prikazane tri fotografije koje sam dobila ovakvom obradom. 

Za prvu fotografiju sam sve parametre podesila tako da krovovi kuća i drveće budu predstavljeni najbolje moguće, kod druge je Ajfelova kula i ovaj srednji deo (između krovova i neba) u fokusu, a kod treće fotografije sam se trudila da oblaci budu što izraženiji.

Nakon toga, potrebno je da sve fotografije otvorite u Photoshop-u i da na jednu fotografiju koju izaberete za osnovnu, dodajete ostale, formirate novi layer i pobrinete se da prelaz između, u ovom slučaju, kuća i Ajfela, i Ajfela i neba, ne bude preoštar.

Postaviću i tutorijal koji mi je u ovome mnogo pomogao, ali naravno, svaka fotografija je priča za sebe, i ne postoji univerzalan savet kako napraviti dobar HDR.

Na kraju, ovo je rezultat mog višečasovnog eksperimentisanja:

Lično sam veoma zadovoljna s obzirom da je ovo bio moj prvi pokušaj, ali ću svakako težiti da uvežbam ovu tehniku.

Još jedna stvar koju sam zaboravila da napomenem, a koju ste možda videli u videu koji sam linkovala. Vrlo je bitno da kvalitet fotografije bude odgovarajući. Zato je preporučljivo snimati fotografije u raw formatu umesto u uobičajenom jpg. Ovo vrlo lako možete podesiti u postavkama fotoaparata. Obrada fotografija raw formata pruža mnogo veće mogućnosti u podešavanju ekspozicije i smanjenju šuma (popularnog noise-a). Ove dve karakteristike su posebno bitne u izradi HDR fotografija.

Radi poređenja, pokazaću početnu sliku i konačni HDR.

Koja vam se više dopada?

Good, Better, Worst

Nedavno sam odgledala serijal filmova "Pre svitanja" (Before Sunrise), "Pre zalaska sunca" (Before Sunset) i "Pre ponoći" (Before Midnight). Ovi filmovi su još odavno na mojoj imdb watch listi, ali su tek sada stigli na red.

Nisam neki romantik, ali moram priznati da me je prvi film ipak osvojio, tako da sam nastavak morala odgledati još istog dana, dok me je poslednji deo pomalo razočarao. Otuda i ovakav naslov ovog posta, ali da krenemo redom.

"Pre svitanja" je prvi deo ove trilogije koji je snimljen 1995. godine. Glavni i ujedno jedini junaci filma su dvadesettrogodišnji amerikanac Džesi (Jesse) i njegova vršnjakinja, francuskinja Selin (Celine). Oni se sreću u vozu putujući Evropom. Selinina krajnja destinacija je Pariz, dok Džesi u Beču preseda na avion kako bi se vratio u Ameriku. Iako mi je sam njihov susret i njegovo insistiranje da Selin napusti sa njim voz u Beču pomalo delovao kao déjà vu, jer je nešto slično već toliko puta viđeno na filmskom platnu, ostatak me je prijatno iznenadio. Naravno, Selin prihvata izazov, upušta se u tu avanturu da sa potpunim neznancem provede vreme u Beču do sledećeg jutra kada svako nastavlja svojim putem.

Bez preskupih efekata i kostima, ovaj film me je podsetio šta je zapravo prava umetnost. Nikakvi milioni dolara uloženi u film ne mogu postići bolji efekat od iskrene priče. Nekima će možda delovati dosadno, jer će večito čekati da se tokom šetnje ovo dvoje mladih nešto iznenađujuće i uzbudljivo desi i verovatno će ostati razočarani. Ali za mene je ovaj film bio pravo osveženje. Dopalo mi se što razgovori Džesija i Selin ni u jednom trenutku nisu bili površni i isprazni. Diskutovali su o životu, smrti, ljubavi, strahu, smislu života i svemu onom što ljudi večito teže da objasne, a nikako ne uspevaju.

Čitav film je protkan nekim mladalačkim, istraživačkim duhom, pa tako i sam kraj i njihov rastanak kada se dogovaraju da se nađu na istom peronu šest meseci kasnije. Ukoliko tokom gledanja doživite istu vrstu oduševljenja kao ja, verujem da će vas poslednje scene možda čak i pomalo rastužiti. Međutim, s obzirom da sam znala da postoji nastavak, jedva sam čekala da vidim kako je izgledao ponovni susret.

Drugi deo, "Pre zalaska sunca", odvija se devet godina kasnije. Džesi je o prvom susretu sa Selin napisao knjigu i sada kao poznati pisac dolazi na njenu promociju u čuvenoj pariskoj knjižari, "Shakespeare & co". Naravno, i Selin se pojavljuje i tada saznajemo kako je Džesi došao pre devet godina na dogovoreno mesto, ali i razlog zbog kojeg Selin nije bila tu. Koncept je i dalje isti kao u prvom delu, njih dvoje šetaju Parizom i razgovaraju, samo što su sada drugačiji. Odrasli, ne veruju više u romantiku i to da bi ustvari mogli biti zajedno.

Gledajući ovaj film do samog kraja, i saznajući usput kako su im životi ostali u potpunom haosu od onog trenutka kad su se rastali, postavlja se pitanje da li je bilo vredno toga? Da li su ti retki i kratki trenuci koje su proveli zajedno dragoceniji od čitavih godina? Da li su njihovi razgovori vredniji i sveprožimajući od ispraznih razgovora sa drugim ljudima? Da li zaista za svakoga postoji samo jedna srodna duša?
Sva ova pitanja se nekako nameću tokom gledanja ovog filma. Ne mogu baš da odlučim da li mi je draži prvi ili drugi film, ali recimo da bih blagu prednost dala drugom zbog toga što je radnja smeštena u Parizu i zato što sama priča dostiže vrhunac, a rasplet se nazire na kraju filma.

Konačno, treći deo, "Pre ponoći" nam pruža uvid u živote dvoje junaka posle devet godina od njihovog ponovnog susreta. Sada su zajedno i uživaju u porodičnom odmoru u Grčkoj. Ovoga puta javljaju se drugačiji problemi. Džesi je potišten zbog situacije sa bivšom ženom i sinom iz prvog braka, Selin ne želi da se seli u Ameriku, započinju svađu zbog toga, a zatim prelaze i na druge teme.

Iskreno, film nije ostavio neki utisak na mene. Provela sam sat i po čekajući da se nešto desi i na kraju sam zaboravila oko čega su se uopšte svađali. Ona bistra, mlada dama, Selin, iz prethodna dva filma, kao da je potpuno nestala i pretvorila se u večitu svađalicu. Čitava ta situacija podsetila me je na bračni par iz prve scene prvog filma koji se neprestano svađao u kupeu voza i koji je delom spojio Džesija i Selin.

Koji od ova tri filma se vama najviše svideo?
Ukoliko ih još uvek niste odgledali, sada je pravo vreme da to uradite.

The Trapeze Swinger - Iron & Wine

Iron & Wine je umetničko ime ne tako poznatog američkog kantautora Samjuela Bima (Samuel Beam). Bim je izdao pet stidijskih albuma i više singlova. Ovaj talentovani kantautor izdvaja se ne samo po neobičnom imenu koje je deo naziva jednog dijetetskog suplementa, nego i po predivnim tekstovima. Slušajući njegove pesme imaćete utisak da slušate životnu priču nekog junaka, a brojne stilske figure nateraće vas da se zamislite koje je pravo značenje i poruka stihova.

Prvi put sam otkrila njegovu muziku gledajući jednu od američkih serija, kada su u pozadini išle baš dve njegove pesme, "The Trapeze Swinger" i "Passing Afternoon".

"The Trapeze Swinger" je singl snimljen 2004. godine, a pesma je posebno napravljena za film "U dobrom društvu" (In Good Company). Iako su tumačenja teksta različita, većina se slaže da je ovo jedan od Bimovih najboljih tekstova. Pesma traje više od devet minuta, a glavni likovi su mladić i devojka koji su nekada bili zajedno. Jedan deo ljubitelja Bimove muzike je mišljenja da je jedno od zaljubljenih umrlo, dok drugi zagovaraju tumačenje po kome je ovo pesma o ljubavi, lepim događajima i njihovoj prolaznosti.
Ova pesma je jedna od meni najdražih. Iako nema ničeg revolucionarnog u njenoj muzici, koja je gotovo čitavih devet minuta ista, smatram da ovakvom tekstu pratnja uopšte nije ni potrebna. Bim je veštim izborom reči uspeo da ovekoveči širok spektar osećanja i da kod slušalaca dozove u sećanje sve one davno proživljene trenutke.

"Passing Afternoon" je takođe singl objavljen iste godine kao i prethodni. Pesma je nešto kraća, ali još uvek u prepoznatljivom Bimovom stilu sa briljatno napisanim tekstom.

Posle albuma "Kiss Each Other Clean", objavljenog 2011. godine, bila sam mišljenja da je nemoguće ponoviti album sa toliko kvalitetnih tekstova, ali ovaj muzičar me je još jednom iznenadio svojim najnovijim ostvarenjem iz 2013. godine, albumom "Ghost on Ghost". Još uvek nisam našla studijske verzije svih pesama na internetu, ali od onoga što sam imala priliku da čujem moram izdvojiti pesmu "Joy". Još uz prve taktove i reči ova pesma me je pridobila.

Paris is always a good idea

Bonjour!

Kao post za danas izdvojila sam neke od citata o Parizu koji su mi se svideli. Nadam se da ćete uživati u ovim rečima i mojim slikama iz Pariza.

"Pariz je uvek dobra ideja."

"Paris is always a good idea."

Odri Hepbern (Audrey Hepbern)

"Pariz je jedini grad na svetu gde se i umiranje od gladi smatra umetnošću." 

"Paris is the only city in the world where starving to death is still considered an art."

Karlos Ruis Safon (Carlos Ruiz Zafón)

"Šetnja Parizom će vam održati lekcije iz istorije, lepote i smisla života."
"A walk about Paris will provide lessons in history, beauty, and in the point of Life."

Tomas Džeferson (Thomas Jefferson)

"Pariz je, verujem, dvadesetogodišnji mladić zaljubljen u stariju damu."

"Paris, I believe, is a man in his twenties in love with an older woman."

Džon Berger (John Berger)

"Znaš, ponekad pomislim kako će neko ikada stvoriti knjigu, sliku, simfoniju ili skulpturu koje se mogu takmičiti sa predivnim gradom. To je nemoguće. Zato što kada pogledaš oko sebe, svaka ulica, svaki bulevar je posebne umetničke forme. I kada pomisliš da u ovom hladnom, nasilnom, besmislenom kosmosu postoji Pariz, ova svetla. Nema šanse da se nešto dešava na Jupiteru ili Neptunu, ali kada pogledaš iz svemira možeš videti ova svetla, kafee, ljude kako piju i pevaju. Koliko znamo, Pariz je najtraženije mesto u svemiru."

iz filma "Ponoću Parizu" (Midnight in Paris)

"Ako ste dovoljni srećnici da ste u mladosti imali priliku da živite u Parizu, tada će, gde god da krenete do kraja života, Pariz uvek ostati sa vama zato što je on pokretni praznik."

"If  you are lucky enough to have lived in Paris as a young man, then wherever you go for the rest of your life, it stays with you, for Paris is a moveable feast."

Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway)

"Godine prođu polako, a Pariz je i dalje dvadesetogodišnjak."
"Les années ont passé doucement, mais Paris a gardé ses vingt ans."
iz pesme "Balada o Parizu" (La Ballade de Paris)

"Problemi,
nisu samo u Parizu,

njih ima svuda na svetu,

Da, ali svuda na svetu 

nema Pariza,

u tome je problem."

"Les ennuis,
Y'en a pas qu'à Paris
Y'en a dans le monde entier
Oui, mais dans le monde entier

Y'a pas partout Paris

Voilà l'ennui"

iz pesme "U Parizu" (A Paris)

A koji je vaš omiljeni deo grada svetlosti? :)

Parisian Sparkle

Kada sam rešila da napravim blog par dana mi je trebalo samo da smislim ime. U tom pokušaju da sa par reči izrazim sebe i dođem do upečatljivog naziva, javilo se desetak mogućnosti. Ipak, sve su se nekako vrtele oko spark, sparkle, sparky, uz razne reči kao što su Paris, Parisian, photoN, itd. Na kraju sam došla do ovog konačnog naziva, doduše uz malu izmenu, pošto je domen sa članom "a" (searching for a spark) na nekim društvenim mrežama već bio zauzet. I prilično sam zadovoljna nazivom, s obzirom da oslikava moju potragu za tom iskrom, plamičkom, inspiracije.
Čitav ovaj pasus ne pišem da bih vas ugnjavila, već da uvedem u priču jedan od naziva koji je na nesreću ostao odbačen, a to je Parisian Sparkle. Kao što sam u uvodnom postu rekla, Pariz je moja velika ljubav tako da ovaj prvi, pravi post posvećujem njemu, a naziv Parisian Sparkle ću ubuduće koristiti kao tag za moje postove o Parizu kojih će zasigurno biti u izobilju. (Ne bojte se, biće i drugih tema. Za svakoga ponešto.)

Iako sam ovaj predivan grad posetila tek nedavno, deluje mi kao da smo se sreli mnogo ranije, a sada se samo propisno upoznali, uz uobičajene pozdrave i odmeravanje. A onda me je Pariz prigrlio i pridobio svojom lepotom i poveo u obilazak. Iako sam tamo boravila prekratko da bih obišla sve o čemu sam maštala i iako nije bilo dovoljno vremena za pravo uživanje u njegovim lepotama ipak imam utisak da sam ga upoznala, urezala u sećanje i ponela duh Pariza sa sobom. Ulice kojima nisam stigla da prošetam, parkove u kojima nisam stigla da uživam, galerije koje nisam posetila i umetnička dela kojima nisam stigla da se divim obilazim svakodnevno. U mislima. Dovoljno je da pustim neku šansonu o Parizu i moja ekspedicija počinje.

A journey of a thousand miles begins with a single step

Ja sam Jovana, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, perfekcionista, namćor i statista sreće kao iz Balaševićevih pesama. Večno zaljubljena u Pariz i putovanja, francuske šansone, filmove sa Odri Hepbern, vintage stil i moje male drugare ušate (mace). Proleće je doba koje me pokreće, ali se trudim da inspiraciju pronalazim u svom okruženju čitave godine. Šoljica čaja ili moke je dobrodošla u bilo koje doba dana, a jesen je rezervisana za moj omiljeni modni dodatak, marame, i koračanje po opalom lišću. Obožavam Bosfor, još više od toga muziku, filmove i knjige. Odrasla sam uz serijal knjiga o Hari Poteru, vremenom se zaludela pojedinim američkim serijama i filmovima sa Odri Totu. Maštam o putovanju oko sveta, upoznavanju novih kultura i učenju jezika. Fotografija je moj hobi, a fizika i matematika glavne oblasti interesovanja tokom studija.

Ovaj lifestyle blog počinjem u želji da podelim sa drugima svoja razmišljanja, ideje i fotografije, i na taj način možda nekoga inspirišem isto kao što su mene drugi blogeri, fotografi amateri i ostali internet prijatelji.

Ovo je moj prvi korak u blog svetu, a naše zajedničko putovanje može da počne...