Jedna od mojih velikih ljubavi jesu putovanja. Volim da obilazim nove krajeve, gradove, upoznajem njihovu kulturu i mentalitet. Nakon prošlogodišnje posete Parizu mislila sam da se definitivno neće naći grad koji će moći da mu parira. Sve u vezi sa ovim gradom me je oduševilo i od trenutka kad sam ga napustila jedina želja mi je da se ponovo vratim tamo. Zbog tolike opsednutosti gradom svetlosti bila sam pomalo skeptična prema svim drugim destinacijama i na kraju sam se jedva odlučila da grad koji ću ovog leta posetiti bude baš Rim. Da, na putovanje sam krenula bez prevelikih očekivanja, a vratila sam se oduševljena i opčinjena ovi večnim gradom. Dobro, i dalje nije uspeo da nadmaši Pariz, ali me je definitivno osvojio svojim jedinstvenim šarmom.
Nakon duge noćne vožnje, u kojoj, uzgred, uz muziku uživam koliko i u samom putovanju, u podnevnim časovima stigli smo u Rim. Tamo nas je dočekala kiša, ali se vreme ubrzo popravilo, pa smo posle smeštanja u hotel krenuli u lutanje gradom. Hotel se nalazio u blizini železničke stanice Termini, pa sam na brzinu rešila da prvo svratim i do prodavnica koje se nalaze na prvom nivou ispod zemlje i kupim neki Kiko lakić. Odatle smo se zaputili pravo na Trg Republike.
Ovaj trg je karakterističan po fontani posvećenoj vodenim nimfama (četiri nimfe sa strane i bog mora u sredini). Osim toga na samom trgu se nalazi i bazilika Santa Maria degli Angeli e dei Martiri. Izgrađena je na ostacima Dioklecijanovih termi, što je sasvim vidljivo kada se posmatra spolja, mada čim kročite u njenu untrašnjost nećete imati takav utisak. Za ovo maestralno uklapanje ostataka starih termi u kompoziciju crkve zaslužan je Mikelanđelo koji je, na poziv pape, 1561. godine radio na njenoj adaptaciji.
Na slikama je vidljivo koliko je ustvari unutrašnjost crkve prostrana, a zapravo zauzima samo jedan deo nekadašnjih javnih kupatila. Moguće je takođe izaći u ovaj mali otvoreni prostor koji se vidi na slici ispod.
Još nekoliko fotografija fontane sa ovog trga koja mi se veoma dopala i krećemo polako niz ulicu Via Nazionale. Ova ulica je prepuna prodavnica suvenira, ali i butika i restorana, uglavnom brze hrane. Nakon kraće šetnje stižemo do samog centra Rima i Trga Venecije. Ono što meni odmah privlači pažnju je Altare della Patria, bela mermerna građevina podignuta u čast kralju ujedinitelju Italije, Vitioriju Emanuelu II. Njena belina prosto dominira čitavim trgom i po tome me neodoljivo podseća na Sacré Coeur, iako nemaju mnogo arhitektonskih sličnosti. Il Vittoriano, kako ovu građevinu drugačije nazivaju, građen je u periodu od 1911. do 1925. godine. Ovde se nalazi i večni plamen i grob neznanog junaka iz Prvog svetskog rata.
Pogled na Trajanov stub i deo Trajanovog foruma i tržnice s desne strane (više reči o tome u narednom postu), kao i dve crkve sa leve strane.
U Top 10 vodiču kroz Rim još piše da za vreme večernjih gužvi saobraćaj na ovom trgu reguliše baletskim pokretima policajac s belim rukavicama. Policajca, i policajke, sa belim rukavicama jesmo videli, ali baš i nisu bili neki baletani.
Odavde nastavljamo ulicom Via del Corso koja je prepuna radnji poznatih brendova i predstavlja jednu od najznačajnijih ulica u gradu. Ono što je meni zanimljivo, kako kod ove tako i kod ostalih ulica u Rimu, jeste to što nemaju standardno numerisanje kuća, s jedne strane parni brojevi, s druge neparni, već numerisanje ide "u krug". Iz ove ulice brojne manje uličice prepune restorana, poslastičarnica i prodavničica vode do bitnijih mesta u gradu. Mi smo se naravno odavde odmah zaputili do fontane di Trevi, a tamo nas je čekalo razočaranje. Čuvena barokna fontana je u fazi rekonstrukcije i to će trajati najverovatnije narednih godinu dana. Fontana je ispražnjena, postavljene su skele preko većeg dela fasade palate iza same fontane, sve je zagrađeno, a red za prolazak do fontane je bio ogroman i meni se iskreno i nije čekalo. Novčić naravno nisam bacila, mada kažu da je negde bila postavljena mala kofica u koju su turisti i dalje mogli da bacaju parice, naravno sve u cilju da ne nestane profit koji na ovaj način turisti donose gradu.
Odavde smo rešili da se zaputimo manjim uličicama uzbrdo da bismo zatvorili krug i ponovo stigli do Trga Republike. Usput smo prošli ulicom nazvanom po četiri fontane koje se nalaze na jednoj raskrsnici na fasadama kuća. Pogađate, ni ove fontane nisu radile. Prostor oko fasada potpuno zagrađen, radovi u toku.
Napokon nailazimo na jednu fontanu koja radi i o kojoj, kada smo je ugledali nisam znala ništa, jer je nije bilo u vodiču. Kasnije sam pročitala da je ova fontana izgrađena na zahtev pape Siksta V kako bi se označio kraj izgradnje akvadukta. Fontana se zove Acqua Felice, po papinom svetovnom imenu Felice, mada je još zovu i Mojsijeva fontana zbog centralne statue. Postoje priče da je Mojsijevu statuu skulptor isklesao u kamenu koji je ležao položeno na zemlji umesto uspravno i da su posledica toga nesrazmerne Mojsijeve proporcije.
Na kraju, vraćamo se ponovo do Trga Republike i odatle polako i do hotela, nakon potpuno ispunjenog prvog dana u Rimu. Sledećeg dana ponovo obilazimo uži deo Rima uz pratnju vodiča i odlazimo u posetu Vili D'Este u Tivoliju, ali o tome u narednim postovima.
Nakon duge noćne vožnje, u kojoj, uzgred, uz muziku uživam koliko i u samom putovanju, u podnevnim časovima stigli smo u Rim. Tamo nas je dočekala kiša, ali se vreme ubrzo popravilo, pa smo posle smeštanja u hotel krenuli u lutanje gradom. Hotel se nalazio u blizini železničke stanice Termini, pa sam na brzinu rešila da prvo svratim i do prodavnica koje se nalaze na prvom nivou ispod zemlje i kupim neki Kiko lakić. Odatle smo se zaputili pravo na Trg Republike.
Na slikama je vidljivo koliko je ustvari unutrašnjost crkve prostrana, a zapravo zauzima samo jedan deo nekadašnjih javnih kupatila. Moguće je takođe izaći u ovaj mali otvoreni prostor koji se vidi na slici ispod.
Još nekoliko fotografija fontane sa ovog trga koja mi se veoma dopala i krećemo polako niz ulicu Via Nazionale. Ova ulica je prepuna prodavnica suvenira, ali i butika i restorana, uglavnom brze hrane. Nakon kraće šetnje stižemo do samog centra Rima i Trga Venecije. Ono što meni odmah privlači pažnju je Altare della Patria, bela mermerna građevina podignuta u čast kralju ujedinitelju Italije, Vitioriju Emanuelu II. Njena belina prosto dominira čitavim trgom i po tome me neodoljivo podseća na Sacré Coeur, iako nemaju mnogo arhitektonskih sličnosti. Il Vittoriano, kako ovu građevinu drugačije nazivaju, građen je u periodu od 1911. do 1925. godine. Ovde se nalazi i večni plamen i grob neznanog junaka iz Prvog svetskog rata.
Statua Vitoria Emanuela II kao i grob neznanog junaka, večni plamen i straža.
Trg Venecija, kao i renesansna Palata Venecija (braonkasta zgrada s leve strane) koja je sagrađena u 15. veku.
U Top 10 vodiču kroz Rim još piše da za vreme večernjih gužvi saobraćaj na ovom trgu reguliše baletskim pokretima policajac s belim rukavicama. Policajca, i policajke, sa belim rukavicama jesmo videli, ali baš i nisu bili neki baletani.
Odavde nastavljamo ulicom Via del Corso koja je prepuna radnji poznatih brendova i predstavlja jednu od najznačajnijih ulica u gradu. Ono što je meni zanimljivo, kako kod ove tako i kod ostalih ulica u Rimu, jeste to što nemaju standardno numerisanje kuća, s jedne strane parni brojevi, s druge neparni, već numerisanje ide "u krug". Iz ove ulice brojne manje uličice prepune restorana, poslastičarnica i prodavničica vode do bitnijih mesta u gradu. Mi smo se naravno odavde odmah zaputili do fontane di Trevi, a tamo nas je čekalo razočaranje. Čuvena barokna fontana je u fazi rekonstrukcije i to će trajati najverovatnije narednih godinu dana. Fontana je ispražnjena, postavljene su skele preko većeg dela fasade palate iza same fontane, sve je zagrađeno, a red za prolazak do fontane je bio ogroman i meni se iskreno i nije čekalo. Novčić naravno nisam bacila, mada kažu da je negde bila postavljena mala kofica u koju su turisti i dalje mogli da bacaju parice, naravno sve u cilju da ne nestane profit koji na ovaj način turisti donose gradu.
Fontana di Trevi iz najneobičnije perspektive. Izvinjavam se na lošijem kvalitetu fotografije, jer je slikano kroz staklo.
Odavde smo rešili da se zaputimo manjim uličicama uzbrdo da bismo zatvorili krug i ponovo stigli do Trga Republike. Usput smo prošli ulicom nazvanom po četiri fontane koje se nalaze na jednoj raskrsnici na fasadama kuća. Pogađate, ni ove fontane nisu radile. Prostor oko fasada potpuno zagrađen, radovi u toku.
Napokon nailazimo na jednu fontanu koja radi i o kojoj, kada smo je ugledali nisam znala ništa, jer je nije bilo u vodiču. Kasnije sam pročitala da je ova fontana izgrađena na zahtev pape Siksta V kako bi se označio kraj izgradnje akvadukta. Fontana se zove Acqua Felice, po papinom svetovnom imenu Felice, mada je još zovu i Mojsijeva fontana zbog centralne statue. Postoje priče da je Mojsijevu statuu skulptor isklesao u kamenu koji je ležao položeno na zemlji umesto uspravno i da su posledica toga nesrazmerne Mojsijeve proporcije.
Na kraju, vraćamo se ponovo do Trga Republike i odatle polako i do hotela, nakon potpuno ispunjenog prvog dana u Rimu. Sledećeg dana ponovo obilazimo uži deo Rima uz pratnju vodiča i odlazimo u posetu Vili D'Este u Tivoliju, ali o tome u narednim postovima.
