Šetnja Parizom

Pre više od godinu dana posetila sam Pariz i ne treba ni da pričam koliko sam i dalje oduševljena ovim gradom, jer to verovatno svi već znate. Ono što je ipak čudno jeste to da pored toga što obožavam ovaj grad, volim da pišem putopise i imam pregršt slika, još uvek nisam objavila nijedan post posvećen Parizu. Problem je bio u tome što mi je jako teško rečima opisati ono što osećam i mislim o ovom gradu. Međutim, pre par dana sam za Generator, časopis studenata ETF-a, pisala članak baš o Parizu. S obzirom da sam prilično zadovoljna kako je sve na kraju ispalo, da su se utisci konačno slegli (uglavnom) i da sam uspela da pretočim u reči moju ljubav prema Parizu, rešila sam da vam čitav tekst, sa nešto više slika nego što će ih biti u Generatoru, prenesem ovde na blogu. Zato se udobno smestite, uzmite omiljeni napitak i otpočnite ovo nedeljno jutro jednom šetnjom gradom svetlosti.

Pariz. Grad svetlost. Grad o kome sam toliko čitala, koji sam upoznavala kroz francuske filmove i šansone, i koji sam jedva čekala da posetim. Ta želja mi se konačno i ostvarila. Bila je to ljubav na prvi pogled.

Dobrodošlicu nam je poželeo veličanstveni Ajfelov toranj koji se video sa svakog brdašceta na prilazu gradu. I dok smo se probijali kroz jutarnju saobraćajnu gužvu na Periferiku pustila sam omiljene francuske pesme i prepustila se uživanju. Ubrzo su se pred nama ukazali prelepi pariski bulevari i avenije, ispunjeni drvoredima pažljivo uređenih krošnji. Zgrade, izgrađene po nacrtima poznatog arhitekte Osmana, i prepoznatljive mansarde mamile su naše poglede i uvlače nas u parisku bajku. U danima provedenim u ovom gradu uživala sam u prelepom pogledu sa Trokadera, panorami grada koja se pruža sa vrha Trijumfalne kapije, umetničkom blagu koje krije Luvr, čarobnom Monmartru, crkvi Sakre Ker i drugim brojnim turističkim atrakcijama ovog grada. Ipak ono čime me je Pariz osvojio jeste jedna (ne)obična šetnja od kvarta Bobur do Latinske četvrti.

Treći dan mog boravka u Parizu otpočeo je posetom jednom od poznatih pariskih muzeja, Centru Pompidu. Sama građevina predstavlja jedno od čuvenih ostvarenja moderne arhitekture i svojim izgledom u isto vreme očarava i zaprepašćuje posetioce. Čitava zgrada prevrnuta je iznutra-napolje, a jarko obojene cevi instalacija predstavljaju deo fasade. Prostrani plato ispred ovog zdanja mesto je okupljanja kako turista, tako i Parižana i brojnih uličnih zabavljača. Na Trgu Igora Stravinskog koji predstavlja deo Centra, nalazi se i posebna atrakcija - fontana inspirisana baletom ovog kompozitora, Žar-ptica.

Nakon obilaska Centra Pompidu zapućujem se ka Gradskom ostrvu. Usput prolazim pored Otel d vil (Hôtel de ville). Ova impozantna građevina danas je sedište gradske administracije.

Šetajući obalom Sene posmatram brodiće koji krstareći ovom rekom pružaju turistima pogled na ovaj grad iz drugačije perspektive. Na drugoj obali reke, na Gradskom ostrvu, ugledah poznati i toliko ozloglašeni Konsieržeri. Ova gotska palata izgrađena je za vreme Filipa Lepog. Jedan njen deo bio je pretvoren u zatvor kojim je upravljao konsierž, odnosno nadzornik kraljevske palate. Za vreme Francuske revolucije, ovaj zatvor postaje mesto užasa u kome su hiljade zatvorenika, a među njima i Marija Antoaneta, čekali pogubljenje na giljotini. Zatim dolazim do Novog mosta koji nosi pomalo neprikladno ime s obzirom da se radi o najstarijem sačuvanom mostu. Ima 12 lukova i prostire se sa obe strane ostrva.

Prelazim most i posle kraće šetnje ovim ostrvom stižem do čuvene katedrale Notr Dam. Kamen temeljac ove katedrale položio je još papa Aleksandar III 1163. godine, a bilo je potrebno čak 170 godina da bi radovi bili završeni. Tokom Francuske revolucije je ovo delo gotske arhitekture gotovo potpuno uništeno, ali je kasnije restaurirano. Ispred samog ulaza zatičem dugačak red turista koji iščekuju da zavire u unutrašnjost Notr Dama. A tamo između ostalog možete videti i najveće orgulje u čitavoj Francuskoj.

Svoju šetnju nastavljam uživajući u prizoru koji se pruža na Senu. Na njenoj obali, brojni bukinisti iznose svoje dragocenosti nudeći ih veselim turistima. Stižem do Trga Sen Mišel na kojem se nalazi i fontana svetog Mihaila. Nastavljam dalje istoimenim bulevarom, jednim od dva najveća na levoj obali Sene. Drugi je naravno čuveni bulevar Sen Žermen koji se pruža u dužini od 3 kilometra od mosta Konkord do mosta Sili. Ovaj bulevar je čuven po kafeima Flore i Les Deux Magots. Samo usput presecam ga i nastavljam ka svom cilju - Sorboni.

Dolazim do Trga Sorbona i sedam kraj fontane posmatrajući ovu staru građevinu. Na početku skroman univerzitet, danas je jedan od najuglednijih u svetu, a naziv Sorbona upotrebljava se za pariski univerzitet sačinjen od 13 fakulteta raspoređenih ne samo u Latinskoj četvrti već i po drugim delovima grada.

Odavde krećem ka Luksemburškog parka, poznatom stecištu Parižana. Ovaj park predstavlja pravu zelenu oazu u sred grada i okružuje Luksemburšku palatu u kojoj se danas nalazi Senat Republike Francuske. Najvrednije umetničko delo ovog parka je svakako kitnjasta fontana Mediči sagrađena za Mariju de Mediči. Nedelja je i park vrvi od Parižana, ali i turista. Posmatram decu kako se igraju nekim čamcima na daljinsko upravljanje oko osmougaonog jezera. Nešto stariji posetioci sede zavaljeni na drvenim stolicama i klupama, neki zadubljeni i knjige, ostali posmatrajući svu tu lepotu oko nas. Na obližnjem travnjaku gotovo da nema slobodnog mesta. Mladi su prostrli svoje prekrivače i izležavaju se na suncu uživajući na ovom pikniku u srcu Pariza.

Posle kraćeg odmora, upućujem se ka svojoj poslednjoj stanici u ovoj celodnevnoj šetnji – Panteonu. Panteon je prvobitno sagrađen kao crkva na ideju Luja XV i bio je posvećen svetoj Ženevjev, zaštitnici Pariza. Građevina je završena 1790. sa namerom da podseća na rimski Panteon po čemu je i dobila naziv. Tokom Francuske revolucije, namena mu je promenjena i postao je mauzolej zaslužnih građana Pariza. Ovde se nalaze grobnice i spomenici brojnih francuskih pisaca među kojima su Volter, Emil Zola, Viktor Igo, Aleksandar Dima (otac), filozof Žan Žak Ruso i naravno francuski matematičari Lagranž i Monž, kao i bračni par Kiri.

Nakon što sam obišla sve planiramo na za taj dan, odlučujem da do stanice metroa prošetam i još malo uživam u čarima ovog grada. Nedaleko od samog Panteona nalazi se crkva Saint-Étienne-du-Mont čije je stepenište postalo čuveno posle filma Ponoć u Parizu, a malo je poznato da se tu nalazi i grob Bleza Paskala.

Odavde krećem ulicom Monž, do istoimene stanice metroa. Shvatam koliko Francuzi cene ovog naučnika, osnivača nacrtne geometrije i poznate pariske obrazovne ustanove École Polytechnique. Zastajem kraj jedne pâtisserie i naravno moram da probam toliko hvaljeni slatkiš macaron.

Dok izlazim iz prodavnice grickajući ovu poslasticu, lagano šetajući pariskim ulicama, daleko od vreve turista, počinjem da se osećam kao stanovnik ovog grada. U jednom danu sam iskusila i videla toliko toga. Divila sam se čuvenim delima arhitekture, zavirila u kolekciju jednog muzeja, prošetala poznatim bulevarima i šetalištima, ali najbitnije od svega, osetila sam pravi duh Pariza. Uređene ulice, šarmantne poslastičarnice, predivni parkovi i ljudi sa svojom posebnom životnom filozofijom su ti koji ovaj grad čine tako posebnim. Videla sam šta se zaista krije iza razglednica i svih tih umetničkih dela posvećenih Parizu i jedino što želim u ovom trenutku jeste da se jednoga dana ponovo vratim u ovaj grad iz bajke. I to za stalno.