Sunday, 22 February 2015

Filmska preporuka: Kandidati za Oskara 2015

Jedan od mojih hobija i velikih ljubavi jesu filmovi i gledanje istih. Obožavam ovu granu umetnosti i trudim se, koliko mi vreme to dozvoljava, da što češće gledam kako nova, tako i ona starija ostvarenja i na taj način obogaćujem svoje poznavanje kinematografije. U poslednje vreme sam, paradoksalno, iako je ispitni rok, nalazila vremena da gotovo svako/svako drugo veče gledam nešto novo. Kako nas večeras očekuje proglašenje dobitnika Oskara za 2015., rešila sam da vam u tom duhu u ovom postu iznesem ukratko svoje utiske o 9 kandidata u različim kategorijama koje sam do sada pogledala. Listu sam formirala tako da ću početi od onih filmova koji su mi se najmanje dopali, a zavšiću sa mojim favoritima.



Gone Girl

Ovaj film je nominovan u samo jednoj kategoriji i to za najbolju glavnu žensku ulogu Rosamund Pike, ali s obzirom na odličnu imdb ocenu i kritike, rešila sam da ga svakako odgledam. Žanrovski bi se najpre mogao okarakterisati kao misterija i psihološki triler, snimljen po knjizi, a u režiji čuvenog Davida Finchera. Sama radnja je zasnovana na misterioznom nestanku Amy, supruge Nicka Dunnea (Ben Affleck), sasvim običnog čovek iz Misurija, vlasnika bara i propalog novinara. I dok čitava istraga poprima sve veće razmere, uključujući i medijski cirkus i oplakivanje Čudesne Amy, voljene žene i majke čitave Amerike, priča će dobiti novi zaokret i neočekivani kraj. Ne bih dalje razotkrivala, ali ukoliko volite ovakve misterije svakako pogledajte.


Razlog zašto se meni ovaj film nije dopao, i zašto tih dva i po sata smatram uzalud izgubljenim, jeste šuplja i predvidiva priča. Već posle pola sata sam videla ka čemu sve to vodi. Uz to, gomila nelogičnosti u samoj kriminalnoj istrazi koje bi u serijama tog tipa (Bones, CSI, Criminal Minds) razrešili već posle 20 minuta. Razumem da je većina propusta i grešaka napravljena namerno da bi se satirično prikazalo stanje u modernom društvu i medijima, ali čak i to je urađeno jako nevešto i loše. Dodajući tome i prilično neuverljivu glumu (posebno Affleckovu) i nedostatak dubljeg umetničkog, univerzalnog, katarzičnog smisla, ovaj film je bio pravo razočaranje. Režijsko umeće Finchera je jedina stvar koja je po mom mišljenju ovaj film izvukla i zbog čega bih mu dala neku trojčicu na skali od 1 do 10.
Krajnji utisak je da je ovo film bez neke preterane umetničke vrednosti, ali odličan ukoliko ne znate kako da potrošite nešto više od 2 sata.

Boyhood

Čuveni Boyhood, film koji je sniman čitavih dvanaest godina, i koji prati odrastanje dečaka Masona od polaska u školu pa do upisivanja na koledž. Ovaj film je toliko hvaljen sa svih strana. Sama činjenica da na imdb-u ima metascore 100/100 mi je bila toliko fascinantna da sam morala što pre da ga pogledam. Iako sam ljubitelj rada Richarda Linklatera i volim način na koji on organizuje svoje filmove i vodi radnju, ovaj mi se nikako nije dopao i prilično me je razočarao. Sve ono što, po mom mišljenju, odlikuje njegove filmove, a to je neobičan i originalan pristup sasvim običnim stvarima i situacijama; ovom filmu u potpunosti nedostaje. Glavni razlog je jako loše odrađen scenario koji uopšte ne uspeva da oslika i prenese ključna osećanja i poruku. Dijalozi su jako isprazni, mogu slobodno reći i jako vulgarni i prepuni psovki koje čak i ne doprinose nikakvo oslikavanju osećanja junaka već samo ruže ovaj film. U pojedinim trenucima sam se pitala o čemu dođavola ovi pričaju i kada će kraj. Pokušaj da se na filmskom platnu predstavi sasvim običan život je toliko obećavao, a sasvim me je razočarao. Zbog čega je i moja ocena 5/10.


Ipak film preporučujem da pogledate jedino iz razloga što verujem da ima velike šanse da osvoji nekog od Oskara, što je jedinstven pokušaj u dosadašnjoj kinematografiji i kao takav će sigurno i za par godina postati kultni film iako tu titulu ne zaslužuje.

The Theory of Everything

Biografska drama o životu jednog od najznačajnijih naučnika današnjice, Stephena Hawkinga. Film je snimljen po biografskom romanu njegove supruge Jane, i u suštini jako malo pažnje posvećeno je Hawkingovom naučnom radu i borbi sa ALS bolešću. Film nije toliko loš, ali deluje sasvim mlako, kao prosečna biografska drama i ne ostavlja neki posebno snažan utisak. Felicity Jones deluje skroz neuverljivo u ulozi Jane, dok Eddie Redmayne zaslužuje sve pohvale, jer je odradio odličan posao i mislim da predstavlja jednog od glavnih favorita u kategoriji za glavnu mušku ulogu. Sve u svemu, moja ocena za ovaj film je 7/10 i to uglavnom zbog Redmayneove glume.



Still Alice

Još jedan film snimljen po knjizi i govori o borbi čuvene profesorke lingvistike Alice sa Alchajmerovom bolešću. Julianne Moore prilično dobra u ulozi koja joj je donela brojne nagrade u protekloj godina i nominaciju za Oskara. S druge strane, sam film me je prilično razočarao, jer sam očekivala dosta više, težu i dramatičniju radnju, dublji osvrt na čitavu bolest. Ovako sam odgledala jedan sasvim prosečan film koji se ne izdvaja mnogo od ostalih slične tematike.
Ocena 6/10, ali zbog glume Moore-ove i radnje koja je dosta obećavala dajem mu prednost u odnosu na prethodni.



The Imitation Game

Još jedna biografska drama u ovogodišnjoj konkurenciji za čak 8 Oskara. Glavna tema filma je rad Alana Turinga tokom Drugog svetskog rata i njegov ogromni doprinos u razbijanju nemačkih šifri i okončanju rata. Iako ni ovaj film nije među najboljima ovog žanra koje sam gledala, ipak mi se više dopao od The Theory of Everything. Glavni glumac je odlično izneo ulogu, lik Turinga je prikazan slojevito, a i sama priča je imala nešto što me je dotaklo i što mi se dopalo. Definitivno najlošiji deo filma je neubedljiva Keira Knightley koja deluje kao da je pala s Marsa.
Sve u svemu film koji ima ozbiljnih šansi da pokupi više Oskara ove godine, a tome mu svakako može pomoći i gej propagadna koju su provukli kroz sam kraj filma.
Ocena 7.5/10 i definitivno preporučujem da ga pogledate, posebno ukoliko još niste upoznati sa radom Turinga.



Nightcrawler

Ovo je film o kojem se i nije govorilo toliko u poređenju sa nekim drugim Oskarovskim kandidatima. Nominovan je u samo jednoj kategoriji i to za najbolji originalni scenario iako definitivno mislim da zaslužuje još neku nominaciju. Priča prati nezaposlenog Louisa koji sasvim slučajno otkvriva da bi mogao da se bavi snimanjem mesta zločina za televizijske vesti. On od ovog posla uspeva da napravi pravi biznis, ali i da umesto nemog posmatrača postane učesnik zločina. Glavni lik je dosta kompleksan i slojevit, dok sama priča na sasvim realan i surov način oslikava stanje u modernom društvu, tržište rada, ulogu medija i granice do kojih su pojedinci spremni da idu kako bi sebi obezbedili zaradu. Definitivno odličan film koji bih vam preporučila da obavezno pogledate.
Ocena 8/10



The Grand Budapest Hotel

O ovom filmu ne znam šta bih drugo rekla osim kakve slike i kakve boje. Od scenografije, preko kostima, režije, same priče, pa do odličnog Ralpha Fiennesa - sve mi se dopalo. Ne vredi preterano opisivati film, ovo je nešto što se definitivno mora pogledati. Kandidat je u čak 9 kategorija i iskreno se nadam da će dobiti nagradu ili za režiju ili za kinematografiju, a ubeđena sam da mu za kostimografiju Oskar ne gine.
Toplo preporučujem ovaj film svima, a sama nameravam da ga uskoro ponogo pogledam i uživam još jednom.
Ocena 9/10



Whiplash

Whiplash je još jedno od ovogodišnjih pozitivnih iznenađenja. Nominovan je u čak 5 kategorija, a ja navijam da nagradu dobije barem J.K. Simmons koji je u sporednoj muškoj ulozi prosto briljirao. Napeta radnja koja prati samo dva junaka, mladića Andrewa koji ide u prestižnu muzičku školu kako bi postao bubnjar i profesora Fletchera koji će mu na neki način postati mentor na tom putu. Ubeđena sam da će veoma dramatična radnja držati vašu pažnju od početka do kraja, da ćete neke scene proživljavati uz tenziju i nerviranje kao da se baš vama to dešava i da ćete čak i Fletcherove postupke na kraju, na neki način, odobravati. Ja sam upravo tako doživela ovaj film. Dinamična radnja, odlična gluma (posebno J.K. Simmonsa) i solidna poruka koju film nosi su sasvim dovoljna preporuka da ga pogledate.
Ocena 9/10



Deux jours, une nuit

Na kraju, moj ljubimac i definitivno jedan od najboljih filmova koje sam pogledala u poslednje vreme. Nominovan je u samo jednoj kategoriji, za glavnu žensku ulogu koju tumači Marion Cotillard i koja je moj apsolutni favorit u ovoj konkurenciji. Braća Dardenne su ponovo odradila genijalan posao sa scenariom i režijom. Odlična sociološka drama koja je, zapravo, mnogo više od toga.
Ukratko, Sandra saznaje da su njene kolege izglasale bonus i da je ostala bez posla. Tokom vikenda pokušava da ih ubedi da se predomisle. Ne samo da mora da pridobije njihove glasove, već, još bitnije, mora da pobedi depresiju i nastavi da se bori. Odlična Marion Cotillard u glavnoj ulozi, odlično prikazane priče i reakcije njenih kolega, i, najvažnije, kraj koji možda nije toliko očekivan, ali koji nosi snažnu poruku da je najbitnije ne odustati i boriti se, bez obzira da li će ostvarenje cilja doći ili ne.
Na mene je ovaj film imao ogroman uticaj, inspirisao me je i podsetio da nikada ne treba odustajati. Zaista nosi snažnu i univerzalnu poruku kakvu smatram da bi svaki film koji teži pravoj umetnosti trebalo da ima.
Ocena 10/10


Kakvo je vaše mišljenje o ovim filmovima? Ko su vaši favoriti? Da li ćete pratiti ceremoniju? Koji film od ovogodišnjih kandidata biste mi proporučili da pogledam, a da se nije našao na ovoj listi?

15 comments:

  1. Ne pratim toliko filmove i nominacije za Oskara, a od ovih sam odgledala samo Grand Budapest Hotel...jako zanimljiva i neobična priča. :) A o ljubičastim uniformama i da ne govorim. :)
    Imam na kompu Gone Girl i Theory of Everything, ali nikako da se nakanim da ih pogledam.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, Grand Budapest Hotel je meni pravo vizuelno uzivanje za gledanje. :D Od uniforma, enterijera, pa do onih kolacica i poslasticarnice, njihovih roze kutija, ma divota. :D
      Ja sam skinula jos i Selmu i Birdmana i jos uvek mi isto tako stoje na kompu, nikako da pogledam. :)

      Delete
  2. Serije su više moj fah, ali dodelu Oskara jedva čekam da gledam. Sa ove liste sam pogledala Gone Girl i delim tvoje mišljenje - film nije ostavio nikakav poseban utisak na mene, kako sam ga pogledala tako sam i zaboravila na njega. Grand Budapest Hotel planiram uskoro da pogledam.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Slazemo se po pitanju Gone Girl i meni je vec prilicno ispario, jedino sto sam se jutro nakon gledanja filma probudila nervirajuci se sto je tako bezveze, nikako mi nije ulazilo u glavu. :D
      Javi utiske kad pogledas Grand Budapest Hotel. Meni se dopao, mada me nije skroz prodrmao i ostavio jak utisak kao Deux jours, ali je odlicno sve odradjeno, vizuelno je jako lep i cak mislim da ima i dublje znacenje od onog kako deluje na prvi pogled, tako da cu ga zato gledati ponovo. :)

      Delete
  3. Mislila sam da sam jedina kojoj se Gone Girl nije dopao jer sam toliko pohvala čula za taj film i drago mi je da se napokon javljaju oni kojim se ne sviđa. Meni je užasan, dosadan i predvidljiv :/
    Svakako ću pogledati filmove koje si preporučila, a počinjem već večeras ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Eto, i ja sam mislila da sam u manjini, ali vidim da ima dosta ljudi kojima se nije svideo. Meni je to tipican americki film oko kojeg se digne pompa kako bi ostvario sto bolju zaradu, a nema neku preteranu umetnicku vrednost.
      Javi utiske kad pogledas ostale. :)

      Delete
  4. gledala sam vecinu, ostaje mi svakako pogledat dva dana jedna noc :D whiplash i imitation game su mi bili super, eddie je rasturio, gone girl mi je prosjecan, a grand hotel budapest je meni tako tako, nisam bas od tog tipa filma

    ReplyDelete
    Replies
    1. Meni je Grand Budapest Hotel bio skroz neobican i prijatno me iznenadio, posebno Ralph Fiennes jer sam ga dosada uglavnom gledala u dramama i ozbiljnijim stvarima, ali razumem da se mozda ne bi svima svideo.
      Deux jeurs, une nuit je meni odlican, ali opet nekom moze biti prespor ili nezanimljiv. U principu, slican je po dinamici kao i vecina frankofonih filmova, a meni prosto bas lezi njihov stil. Ako pogledas, javi utiske. :)

      Delete
  5. Gone Girl je na mene ostavio jači utisak. Tu ''lošu glumu'' Afleka prepisujem tome kakvog lika glumi, bar sam ja to tako shvatila.. A ceo film sam gledala nervirajući se. I na kraju sam vrištala i ludela zašto sam sedela dva sata i gledala tu glupost. Kraj me razočarao. Al' to bi i trebala da bude poenta? :D
    Odavno nisam videla tako dobru glumu kao što je Edijeva u TtoE. :)
    Džejka volim, pa Nightcrawler planiram da pogledam uskoro. :)
    Mislim da sam jedina kojoj se Whiplash nije baš toliko dopao. :D Film je odličan, ali nisam oduševljena. :D

    I da, odgledala sam Midnight in Paris, fantastično je urađen film, ali mi je radnja totalno bezveze. :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma nije mene kraj toliko razocarao koliko ceo film. Meni Gone Girl nema nikakvu umetnicku vrednost i kao takav moze biti prosecan film koji ce se kroz par godina gledati na televiziji, ali ne i nesto sto zasluzuje neku od nominacija za Oskara.
      Da, Edi je odlican. Citav drugi deo filma je izneo samo grimasama na licu, sto mi je stvarno zadivljujuce. :)
      Ja Dzejka nikad do sada nisam gledala, ali je stvarno odlican bio u ovom filmu, a i sama prica mi je bas upecatljiva i aktuelna.

      Za Midnight in Paris, bas mi je zao sto ti se radnja nije dopala. Ja sam ga vec toliko puta gledala da sve znam napamet, ali mi je i dalje odlican. Lici na tipicne romanticne komedije, ali meni ima dublji smisao od toga. Posebno su mi dobri onih par delova sa Hemingvejem i ono kad se vrate u La Belle Epoque i kad Gil shvati da ne vredi tvrditi da je neko drugo vreme bolje od naseg. Sta znam, mozda se meni dopao jer se pronalazim u tom delu, s obzirom da stalno mislim da sam zalutala u vremenu i da bi mi bolje bilo u dvadesetim proslog veka. :D

      Delete
    2. Da, da, potpuno razumem to za Gone Girl, ne prićam o Oskaru ovako, već o tom nerviranju kada se završio. :D

      Za Midnight in Paris, slažem se, divne su i scene i vreme i sve. Ali je meni to jedina poenat filma, da pokaže kako je lepo. :D A možda je samo do očekivanja, i moja su bila prevelika. :D

      Delete
  6. Od svih filmova koje si navela, nisam odgledala jedino Deux jours, une nuit (i super sto sam procitala post, jer manijakalno gledam filmove i obicno imam problem da "iskopam" neki koji nisam pogledala :). Moji favoriti sa tvoje liste su The Grand Budapest Hotel i Whiplash. Mada se po svemu razlikuju, teško da bih mogla da kažem koji mi se više sviđa. Prvi, savršen balans umetničkog pristupa i originalnosti. Drugi, upečatljiva priča bez trunke patetike i melodrame (što je retkost) i podjednako upečatljiva gluma. Za mene je Whiplash i jedan od onih filmova koji daju snagu i inspirišu.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Imamo slican ukus onda. I meni su ta dva posle Deux jours, une nuit najbolji od ovogodisnjih kandidata. Slazem se za Whiplash, odlicno je odradjen, inspirativan, a o sjajnoj glumi J.K. Simmonsa da i ne govorim. Odavno me neko nije toliko odusevio u sporednoj ulozi.
      Preporucujem ti onda da pogledas i Deux jours, une nuit, mozda bi ti se dopao s obzirom da je, bar na mene, on delova jos vise motivisuce i inspirativno od Whiplasha. :)

      Delete
  7. Nominovala sam te za Liebster award, ukoliko imaš volje iskuckaj tag http://lolasheaven.blogspot.com/2015/03/liebster-award-tag.html detalji se nalaze na ovom linku. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno za nominaciju, dodala sam odgovore na tvoja pitanja u post Liebster award koji je napisan ranije. :)

      Delete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...