Višegrad, Trebinje, Dubrovnik

Post o putovanju koji sam obecala početkom nedelje stiže tek danas, jer sam se razbolela pa me prosto mrzi da išta radim zbog čega i pišem ovaj post već par dana.
Prošli petak, subotu i nedelju sam provela u Višegradu, Trebinju i Dubrovniku. Dosta sam fotkala pa sam rešila da sa vama podelim slike prelepih predela i još lepšeg vremena (za razliku od ove odvratne kiše koja je danima padala u Beogradu). Pa da krenemo redom.

Višegrad

Naravno, prva stvar koja se primeti kada stignete u ovaj grad je na Drini ćuprija. Most baš onakav kako ga je Ivo Andrić ovekovečio u svom najboljem književnom delu. Ovo remek delo tadašnje arhitekture podignuto je u periodu od 1571. do 1577. godine. Ono je zadužbina velikog vezira Mehmeda-paše Sokolovića, poreklom iz ovog mesta koji je odveden u Otomansku imperiju tokom danka u krvi.
Mislim da je svaki dalji opis suvišan i da slike kao i Andrićevi citati govore dovoljno o ovoj građevini.

Život je neshvatljivo čudo, jer se neprekidno troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto, kao na Drini ćuprija.

Kapija je najvažnija tačka na mostu, isto kao što je most najvažniji deo varoši, ili kako je jedan turski putnik, koga su Višegrađani lepo ugostili, napisao u svom putopisu, "njihova kapija je srce mosta koji je srce ove kasabe koja svakom mora da ostane u srcu".

Gde god krenem neku macu sretnem. A bilo je i guštera.

Trebinje

O Trebinju nisam znala mnogo pre ovog puta. Znala sam da je to grad koji se nalazi na samom jugu Hercegovine i naravno da je rodno mesto Jovana Dučića zbog čega i njegovo delo "Jutra sa Leotara" sadrži u nazivu ime ove planine. Tamo sam otkrila da je ovo zaista grad sunca i platana, kako ga nazivaju. Predivna mediteranska klima čini da su čak i jeseni u ovom delu veoma tople, sneg je prava retkost, a sa 260 sunčanih dana u godini Trebinje spada u najsunčanije gradove Balkana.

Penjući se uz brdo Crkvina stiže se do hercegovačke Gračanice, crkve koja je verna kopija manastira Gračanica. Crkva je sagrađena 2000. godine, u nju su iz Amerike preneti posmrtni ostaci Jovana Dučića i sahranjeni u kripti.

Sa brda Crkvina pruža se prelep pogled na čitav grad. Na slici ispod je Arslanagića most koji je izgradio Mehmed-paša Sokolović kao zadužbinu za svog sina koji je poginuo u borbi sa Mlečanima. Most je izgrađen 1574. godine. Ime je dobio po Arslan-agi koji je imao posede istočno od Trebinja i pravo da naplaćuje mostarinu preko ovog mosta na Trebišnjici.

Usput sam naišla na ovu Bubu koja mi je bila zanimljiva za fotografisanje.

Fotografija ispod je napravljena sa Kamenog mosta i na njoj su neke od zgrada Starog grada.

Subota, pijačni dan u Trebinju.

Čuveni hotel Platani, i njegova bašta gde se, čini se, sjatilo celo Trebinje na kaficu u ovo subotnje jutro.

Odmah pored gradskog parka nalazi se Saborni hram Svetog Preobraženja.

Naravno, morala sam da fotografišem i čuvenu Anđelkinu kapiju iako nisam ljubitelj ove serije. Ipak, odmah sam u glavi imala fotografiju koju ću moći da obradim vintage PS akcijama i da dobijem nešto ovako:

Dubrovnik

Boravak u Trebinju bio je sjajna prilika da posetim i Dubrovnik koji je zaista veoma blizu. Tako sam i ja konačno stigla do ovog lučkog grada o kojem sam toliko slušala kroz časove istorije i geografije.

Nismo imali previše vremena za obilazak, ali i ovako ne znam šta bih pre izdvojila. Šetnja Stradunom, obilazak Kulturno-istorijskog i Pomorskog muzeja, divna arhitektura, poslednji sladoled za ovu godinu, prodavci veoma ljubazni prema turistima...

Sporedne uličice sa stepenicama su mi se veoma dopale za fotografisanje.

Grad je vrvio od turista tako da sam jedva uspela da napravim par dobrih fotografija od te silne gužve.

Crkva Svetog Vlaha izgrađena je u 18. veku i posvećena svecu zaštitniku ovog grada.

Ispred ove crkve nalazi se i Orlandov stub. Izgrađen je u 15. veku i spada u najlepše Rolande Evrope.

Mala Onofrijeva fontana postavljena je 1446. godine posle izgradnje vodovoda 1438. godine. Napuljski arhitekta Onofrio je osim ove male fontane projektovao i veliku koja se nalazi u neposrednoj blizini vrata od Pile.

Još jednom predivni prolazi i stepenice koje sam morala da uslikam.

I za kraj fotografija napravljena iz pomalo čudne perspektive, kroz jedan od otvora u zidu kroz koji se pruža pogled na dubrovačku katedralu.

Pišući ovaj mini putopis, primetila sam da u koji god grad da odem i koliko god stvari da posetim i vidim, uvek na kraju sumirajući utiske kod kuće zaključim da nisam uspela da obiđem sve znamenitosti. Volela bih ponovo da odem u Dubrovnik i obiđem ono što ovoga puta nisam uspela.
Za mene su svakako putovanja jedna od najlepših stvari u životu i potpuno se slažem sa onim citatom:
"Svet je knjiga, a oni koji ne putuju čitaju samo jednu stranu."

Da li vi volite da putujete? Koja vam je omiljena destinacija?