Sunday, 5 January 2014

Novogodišnja noć u Budimpešti

Nisam neko ko voli dočeke novih godina niti se pripremam danima unapred za to veče. Nova godina dođe i ako je ja ne čekam. Ne volim zagušljive klubove sa treš muzikom, dočeke na trgovima i svu tu "paradu pijanstva i kiča". (Znam pravi sam namćor.) Zbog toga je već godinama "proslavljam" u kućnoj atmosferi, a otkad sam upisala fakultet desi se i da taj dan protekne radno. Moji planovi su bili slični i ove godine, ali su se promenili u poslednjem trenutku.

U decembru me je nešto baš krenulo, tako da sam ja koja gotovo nikada ništa nisam osvojila na nagradnim igrama, počela da nižem nagrade. Prva su bili predivni Morgan Taylor lakovi, a druga ovo putovanje. Kao što sam već spomenula nisam ljubitelj dočeka i te gužve, ali s obzirom da već odavno želim da posetim Budimpeštu, bez razmišljanja sam krenula na ovo putovanje.
Aranžman nije obuhvatao noćenje, tako da smo iz Beograda krenuli 31. ujutru i vratitili se 1. prepodne. Iako smo u Budimpešti proveli samo jedan dan, zadovoljna sam onim što smo obišli.

Čim smo stigli u Budimpeštu zaustavili smo se na Trgu heroja koji se nalazi u peštanskom delu. Na centralnom delu trga nalazi se Milenijumski spomenik, koji je izgrađen 1896. povodom proslave hiljadu godina od dolaska mađarskih plemena u područje karpatskog basena i panonske nizije. Milenijumski spomenik čine centralni stub izgrađen u korintskom stilu i dve kolonade sa po sedam statua istaknutih ličnosti iz mađarske istorije.
U blizini samog trga nalaze se značajne građevine (muzeji, gradski park). Trg se nalaza na kraju Andraši avenije koja je pod zaštitom UNESCO-a.

Budapest Hősök tere




U Andraši aveniji, tačno preko puta trga, nalazi se zgrada srpske ambasade.

Budapest

Sledeće mesto na koje smo se uputili bila je Ribarska tvrđava, smeštena na budimskoj strani grada. Ova tvrđava građena je u periodu od 1895. do 1902. godine. Sastoji se od sedam kula koje simbolično predstavljaju sedam mađarskih plemena koja su naselila te prostore.
Obilazeći ovaj deo grada ostala sam impresionirana arhitektonskim stilom u kojem je ovaj kompleks izgrađen. Obilje ukrasa na ovoj građevini nikako ne deluje neukusno, već naprotiv, sve to doprinosi njenom bajkovitom izgledu.
Vodič nam je, kasnije tokom krstarenja, ispričao anegdotu prema kojoj je navodno sprovedeno jedno istraživanje koje je pokazalo da se najveći broj ispitanika prvi put poljubio baš u ovom delu grada, u okolini crkve svetog Matije. Bilo da je ovo zaista tačno ili ne, moram se složiti da ovo mesto ostavlja poseban utisak na svakoga i najviše žalim što više vremena nismo proveli ovde.

Fisherman's Bastion Budapest

Crkva svetog Matije nalazi se u neposrednoj blizini Ribarske tvrđave. Ovo velepno zdanje predstavljalo je drugu najveću crkvu srednjevekovnog grada Budima.

Matthias Church Budapest

Fisherman's Bastion Budapest

Statua kralja Stefana I na konju nalazi se između Ribarske tvrđave i crkve svetog Matije.

Fisherman's Bastion Budapest

Naše sledeće odredište bila je Citadela, sa koje se, kažu, pruža predivna panorama grada. Kada smo mi stigli gotovo da se ništa nije videlo od magle, tako da sam jedva uspela da napravim par fotografija.

Elisabeth Bridge Budapest

Na gornjoj fotografiji kroz maglu se vidi Eržebet most, koji povezuje Budim i Peštu. Most je dobio ime po kraljici Elizabeti (na mađarskom Eržebet) koja je ostala upamćena u istoriji ovog naroda.

Na platou u blizini Citadele nalazi se Statua slobode koja je izgrađena posle Drugog svetsko rata u spomen onima koji su stradali za oslobođenje Mađarske.

Citadella Budapest

Posle obilaska ovih znamenitosti čitavo veče smo proveli u peštanskom delu gde je i bilo najviše novogodišnjih dešavanja. Ulica Vaci i trg Verešmarti su tradicionalno mesta okupljanja kako turista tako i lokalnog stanovništva. Tu se nalazi i čuvena poslastičarnica Žerbo kao i božićni sajam sa ovim starinskim, drvenim kućicama u kojima se prodaje sve - od suvenira, do toplih napitaka i hrane. Ovde sam se i ja odlučila da pojedem nešto, a videla sam da se i većina turista opredelila za sličnu varijantu tradicionalnih jela u nešto jeftinijoj verziji. Mišljenja sam da su im, barem restorani u centru, preskupi. Ako tome još dodamo to da jedan evro iznosi gotovo 300 forinti, onda nije neobično naći se u čudu kada ugledate cenu od po 5-6 hiljada za jednu porciju.

Vörösmarty Square Budapest

Gerbeaud

Ispred poslastičarnice Žerbo bio je dugačak red u popodnevnim časovima. S obzirom da sam se odlučila za večernje krstarenje Dunavom, ostalo mi je taman vremena da posle klope na Verešmarti trgu, napravim par fotografija novogodišnje dekoracije i uputim se ponovo ka Eržebet mostu gde je bilo mesto okupljanja.

Vaci Budapest

Elisabeth Bridge

Iako sam se premišljala da li krenuti na krstarenje ili ne, jako mi je drago da sam se ipak odlučila da vidim Budimpeštu i iz ove perspektive. Osim što smo prekratili dugo vreme do ponoći, malo se ugrejali u toplom i prijatnom ambijentu brodića za krstarenje, videli smo i predivne građevine i izgled ovog grada u punom sjaju.
Osim Ribarske tvrđave za koju sam već rekla da me je oduševila, ovo krstarenje je druga stvar koja je ostavila poseban utisak na mene. Predivna arhitektura ovog grada je ono što će mi još dugo ostati u sećanju.
Kako sam sedela u zatvorenom delu broda, nemam puno reprezentativnih fotografija, ali nije bitno koliko se slika napravi već šta sve ugledate i doživite uživo, a ne kroz objektiv.

Na slici ispod nalazi se čuveni Lančani most koji predstavlja prvu građevinu ove vrste koja je povezala Budim i Peštu.

Chain Bridge

Mađarski parlament je ujedno možda i najlepša građevina u Budimpešti, a poseban pogled na nju se pruža sa reke.

Hungarian Parliament Building

Most slobode je još jedan most preko Dunava. Na fotografiji ispod, u samom uglu sa desne strane, vidi se Spomenik slobode koji još upečatljivije deluje kada se posmatra noću sa reke.


Nakon krstarenja, obišla sam još i Žerbo poslastičarnicu ispred koje sada, na sreću, više nije bilo dugačkog reda. Moja omiljena torta je inače Doboš torta tako da sam oduvek želela da probam originalnu verziju iste. Na fotografiji ispod možete videti porciju koja se sastoji od po jednog parčeta Doboš i Esterhazi torte i Žerbo kocki. Sva tri kolača imaju pomalo drugačiji ukus od onog standardnog kako se pravi kod nas, ali s obzirom da ja obožavam slatkiše svideli su mi se i ovi.
Sama Žerbo poslastičarnica ima vrlo lepo uređen enterijer. Sve odiše stilom i tradicijom. Cene jesu malo veće, recimo ova porcija tri manja parčeta košta nekih petnaestak evra, ali to je i očekivano u jednoj poslastičarnici sa ovakvom tradicijom.

Dobos torte

Ono što mi se međutim nikako nije svidelo, kako u ovoj poslastičarnici, tako ni u celoj Budimpešti, jeste neljubaznost zaposlenih. Ja sam neko ko voli da uživa u poslasticama. Da smažem kolač u par zalogaja mogu i kod kuće, ali ako sam došla u poslastičarnicu onda sam tu da polako gustiram slatkiš i da uživam. Međutim, to je u ovoj poslastičarnici nemoguće, jer će bukvalno posle petnaestak minuta svaki čas dolaziti do vas da vas pitaju da li ste završili i jedva čekati da vam zgrabe šolju, čašu ili tanjir. Posle nekog trećeg dolaska neljubazne devojke koja je tu radila za samo nekih pola sata koliko sam sedela, postala sam jako iznervirana i čitavo uživanje je izgubilo čar. Međutim, tu nije kraj njihovoj neljubaznosti i bezobrazluku. Kada dođe do plaćanja, bez pardona će račun zaokružiti na najbližu veću cifru iako je u sam račun već uračunata neka napojnica od 15 posto. I to nije tako samo u Žerbu, to je tako u svim njihovim prodavnicama. Na slične stvari, kada ne vraćaju po desetak dinara kod nas, sam navikla, ali da se veće sume od toga ne vraćaju i da se uopšte tako nešto dešava u toj "razvijenoj" Evropi, to nisam očekivala. U Nemačkoj na takvu neljubaznost niti bezobrazluk u poslovanju nikada nisam naišla. Iako ja neću propasti za tih pedesetak nevraćenih dinara, mišljenja sam da je ovakvo ponašanje čisto nepoštovanje kupca i izuzetno loš način poslovanja. Zbog toga me je Budimpešta, i Mađarska uopšte, prilično razoračarala, jer sam očekivala uređenu državu u kojoj se poštuju pravila, a ne još jedno društvo slično našem.

Vörösmarty Square Budapest

Ipak ono što mi se svidelo, i što će mi ostati u lepom sećanju jeste predivna arhitektura, vesela atmosfera na Verešmarti trgu u ponoć i prilično miran doček Nove godine, bez ikakvih incidenata i šunda kakav se sreće kod nas.

Kako ste vi dočekali ovu 2014. godinu? Da li uopšte volite doček ili ne praktikujete takve proslave? Jeste li bili u Budimpešti i kako vam se sviđa ova njihova novogodišnja atmosfera?

P.S. I za kraj želim vam svima srećnu i uspešnu Novu godinu! Neću nabrajati nikakve posebne želje, jer verujem da ćete se svi u novoj godini još više truditi da ostvarite svoje ciljeve i da ćete uspeti u tome. :)

10 comments:

  1. Predivan grad i predivne slike :) Eh, kad se setim kolaca... Mislim da je Zerbo nesto sto se ne treba preskociti :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jeste zanimljiv grad, a Zerbo zasigurno jeste prva stavka za posetiti na gastronomskoj listi. Mada je mene, kao sto rekoh najvise odusevila arhitektura. :)

      Delete
  2. Prekrasne fotografije i divan grad :) Žao mi je što si doživjela neljubaznost konobara i trgovaca. Ja sam bila u Budimpešti te u nekoliko mađarskih gradova i nisam to primijetila. Možda su bili nervozni zbog dočeka Nove godine, ali to ih ne opravdava. Također ti želim sretnu i uspješnu Novu godinu i još puno lijepih postova :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, i ja sam pomislila da je takva situacija zbog praznicne atmosfere. Ali svejedno, ostala sam malo razocarana, jer sam letos bila u Francuskoj i Nemackoj (u Nemackoj prvi put i bas me je odusevilo kako je sredjeno sve). Ocekivala sam da je i u Madjarskoj slicna situacija, pa sam se mozda i zbog toga pomalo razocarala. Ali da ima divne gradjevine i da lepo izgleda sa Dunava, to je neosporno. :)

      Delete
  3. Prekrasne fotke! JA novu dočekujem zadnjih 12 godina doma,nije moj izbor ali tako se nekako dogodi svake godine... ovde kod nas nema vise zadrzavanja sitnisa,sve se vraća,nesmije biti viška u kasi jer im idu inspekcije po dućanima a tko ima viška tih nevraćenih ostataka plaća kaznu

    ReplyDelete
    Replies
    1. Meni je ta kucna varijanta nekako i najbolja, u drustvu porodice ili prijatelja. :) Ovaj docek je bio izuzetak i bilo je lepo.
      Za sitnis, nije da sam skrtica, ali nekako volim da se pridrzavam pravila i da se zna neki red. U Nemackoj kad sam bila vrate ti bukvalno do poslednje pare i jos ne dolazi u obzir da odbijes da uzmes kusur.

      Delete
  4. Nekoliko puta sam bila u Budimpešti i svaki put me taj grad iznova oduševi :) Prelepe su ti slike, pamti ovaj grad po lepom a ne po neljubaznim Mađarima, a da jesu neljubazni uverila sam se više puta. Lidija

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jeste lepa Budimpesta. U principu, mene svaki novi grad odusevi i u svaki bih mogla da se vratim jos nekoliko puta da bih obisla sve sto zelim. :)

      Delete
  5. krasne fotke, nikad nisam bila u budimpešti... ali ima vremena ;)
    joj, da mene neko tjera dok jedem kolače dobio bi ih u facu, prestrašno :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Haha, potpuno se razumemo, to je zamalo bila i moja reakcija posle 3-4. puta kako su pitali da li smo zavrsili.
      Budimpesta jeste lepa i nadam se da ces je uskoro posetiti. Mene iz nekog razloga jesu odusevili pojedini delovi, ali nije me impresionirala u celini kao neki drugi gradovi.

      Delete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...